Glavni odjeljak

Neću dati, moji!


U našoj priči o vjenčanju Pozziju posjećuje njen prijatelj Christopher. I kao što obično jesu, posrću.


Jednog sivog dana Poci je ravnodušno sjedio u svojoj sobi.
- Dosadno mi je. Šta tada možete učiniti? - upita dosadno.
- Nazovimo tvog prijatelja, Christophere! - predložila je mama.
Počićeve su se oči naglo posvijetlile jer je jako volio da se igra sa Christopherom. Mama je uzela telefon i nazvala Christopherovu mamu.
Ubrzo su pokucali. Poci je uzbuđeno potrčao prema vratima.
- Christopher je ovdje! vikao je na kraju.
Mama je požurila do ulaza i otvorila vrata. - Uđite! Poci je očekivala svoju malu prijateljicu.
- rekao je gostima.
Christopherova mama pomogla je svom mališanu da skine jaknu, kapu i cipele. Christopher i Poci nestali su treptajem očiju na stubama koje su vodile do dječije sobe. Dječja soba je postala dječja od buke. Plava lokomotiva valjala se oko tračnica, zaustavila se na jednoj stanici. Dizalice su takođe radile i utovarile ugalj u vagone. Prošla je i Crvena dizel lokomotiva, koja je ubrzo probila krugove u rasadniku.
- Puff-Puff! para je glasno ključala.
- Hajde! - viknuo je Kristof dok je gurao malu plavu lokomotivu da se zaustavi.
- Hajde! Poci se nastavio škljocnuti.
- Ne, putnici se još nisu prijavili! reče odlučno Kristuf.
- Ali oni su zvali. Idemo! - snažno Poci.
Vozač lokomotive, jedan od mojih najzadovoljnijih, je:
- Odlazimo li sada ili ne? - nedužno je upitao.
- Noah! viknuo je mali brat.
- Deeeeee! Promrmlja Poci.
Nastala je velika polemika i dvojica dječaka vozila su lokomotivu.
Zalagaonica je ispala iz prozora lokomotive.
- Kakva stvar! Prestani odmah! - promrmljao je dečacima.
- Moja! viknuo je Poci.
- Sad se igram s tim! Christopher je vrisnuo.
- Neću. Moja! - rekao je Poci.
Mine je sjedio na vrhu oluje. "Bilo bi najbolje ako brzo odustanem", pomislio je.
Tada su se otvorila vrata dječjih vrtića. Mama se zaustavila na vratima. Izgledao je vrlo uznemireno.
- Kakav je to vik ?! - upitao je dečake.
"Christopher mi je uzeo lokomotivu", požali se Poci.
"Samo ću se igrati s njim", branio se Kristuf.
- Moja! - snažno Poci.
- Tvoj je. Ali Christopher se želi igrati i s njim. Možete se igrati s njom čak i kad je Kristuf kod kuće. Ali jedini su dosadni! I vi to znate, zar ne? Mama reče tiho. - Osim ako je vaš prijatelj bio ovde, dosadno mu je. Prijatelji su dosadne igre bez riječi! Mama je nastavila.
Dva malog momka su ćutala. Mama smo zamišljeno slušali.
- Samo pokažite Kristofu kako vaša lokomotiva može sijati! - rekla je mama dok je milovala dječake.
- Budale? radoznalost je blistala u Christopherovim očima.
- Da! Gledaj, moraš pritisnuti ovde! - rekao je Poci sretno.
- Uh, ali super! Kiprуbбlhatom? upita mali brat.
- Naravno! Poci se složio i lokomotivu je učinio prijateljskom.
- Ali gde je čovek vozača?
"Ne u lokomotivi", Kristouf je zavirio kroz maleni prozor.
„Evo me!“ Jedan slabašan glas dopirao je iz jednog od zviježđa. "Prestao sam jer ste se posvađali i tada ne vozim lokomotivu", naglasio je čovjek. - Samo se igram sa dobrim prijateljima!
- Mi smo dobri prijatelji! reče dva dječaka odjednom.
- Nema više borbe! - rekao je Poci.
- Ne baš. Nikad više! - dodao je Kristouf.
U ovom trenutku, moj čovjek je skočio natrag u lokomotivu i nastavio igrati, ali sada bez borbe.
Doista je voz bio toliko uzbudljiviji. Nekada davno Poci, kasnije Kristuf, vozio je lokomotivu. I bio je srećan i tačno je znao kada treba krenuti i zaustaviti se jer se dečaci nisu svađali oko toga.


Video: Grupa Dinacordi - Srce svoje necu drugoj dati (Maj 2021).